Tweet
Zabluda o kiseoniku
dr Butejko je otkrio da je zdravom ljudskom organizmu veoma važan jedan određeni odnos između kiseonika i ugljen- dioksida. Otprilike to je dva odsto kiseonika i 7 procenata ugljen-dioksida u svakoj od naših ćelija. U vazduhu ima 21 odsto kiseonika, dakle mnogo više nego što je živim bićima potrebno, dok je ugljen-dioksida sve manje i trenutno ga u atmosferi ima samo 0,003 odsto.
Ako, na primer, neko ko sada čita ove redove ima oko 3,6 procenata (tri cela i šest desetih procenata) ugljen-dioksida, a treba da ima gotovo dvostruko više, otkriće glavni uzrok zašto je bolestan. Dr Butejko je dokazao da duboko disanje bukvalno ubija ljude! Mi ćemo se podrobnije vratiti na ovu temu, ali zasad treba upamtiti da sve vežbe po ovom metodu podrazumevaju plitko disanje i to isključivo kroz nos i sa čvrsto zatvorenim ustima. Zašto?
Ljudi koji dišu na usta gube više ugljen-dioksida nego što je potrebno, a, takođe, prilikom udisanja, udišu više vazduha, pa i kiseonika nego što je potrebno. To stvara opasnu neravnotežu elektrolita u krvi, pa samim tim i u ćelijama našeg organizma. U dužem periodu to izaziva odbrambene mehanizme organizma, pa - po tezama dr Butejka - astma i njoj srodne tegobe i nisu bolest, nego vid odbrane od preteranog (najčešće dubokog) disanja, u medicini zvanog - hiperventilacija. Kritična tačka astmatičnog napada je grč plućnih alveola kojim naše pametno telo sprečava budalasto duboko disanje, to jest hiperventilaciju. Ali taj trenutak predstavlja težak stres za svakog astmatičara i on biva preplavljen panikom u pokušajima da "dođe do vazduha", odnosno čini sebi još goru nepriliku. U teškim slučajevima neki za trenutak gube svest, a to je još jedan sigurnosni nesvesni postupak organizma protiv narušavanja one, ranije pomenute ravnoteže kiseonika i ugljen-dioksida. Izlaz je u plitkom disanju kroz nos, uz čvrsto zatvorena usta i to samo za nekoliko minuta!
Uopšte, disanje se može uporediti sa hranjenjem, a hiperventilacija sa preždiranjem. Dosad bi malo ko zamerio nekom što diše kao nasukani kit, ali svako će biti podozriv prema žderonjama koji su kadri da svakodnevno jedu za dva-tri odrasla čoveka. Najblaže rečeno takvi nesrećnici su izloženi podsmehu, ali svako ko ozbiljnije razmisli zna da tu nešto duboko nije u redu... Govorim ovo zato što hoću da skrenem pažnju čitalaca na već pomenutu kontrolnu pauzu. Vrednost optimalne pauze od 60 sekundi treba podeliti sa brojem sekundi vaše kontrolne pauze pre vežbe plitkog disanja. Tako dobijeni rezultat vam govori za koliko ljudi dišete u svojoj već uobičajenoj hiperventilaciji. Pošto sam ja, kao što sam gore već rekao, na početku imao samo osam sekundi, znači da sam disao za nešto više od sedam ljudi! Prokontrolišete i vi svoje sadašnje stanje, pa razmislite o ovome što vam govorim.
Ako, na primer, neko ko sada čita ove redove ima oko 3,6 procenata (tri cela i šest desetih procenata) ugljen-dioksida, a treba da ima gotovo dvostruko više, otkriće glavni uzrok zašto je bolestan. Dr Butejko je dokazao da duboko disanje bukvalno ubija ljude! Mi ćemo se podrobnije vratiti na ovu temu, ali zasad treba upamtiti da sve vežbe po ovom metodu podrazumevaju plitko disanje i to isključivo kroz nos i sa čvrsto zatvorenim ustima. Zašto?
Ljudi koji dišu na usta gube više ugljen-dioksida nego što je potrebno, a, takođe, prilikom udisanja, udišu više vazduha, pa i kiseonika nego što je potrebno. To stvara opasnu neravnotežu elektrolita u krvi, pa samim tim i u ćelijama našeg organizma. U dužem periodu to izaziva odbrambene mehanizme organizma, pa - po tezama dr Butejka - astma i njoj srodne tegobe i nisu bolest, nego vid odbrane od preteranog (najčešće dubokog) disanja, u medicini zvanog - hiperventilacija. Kritična tačka astmatičnog napada je grč plućnih alveola kojim naše pametno telo sprečava budalasto duboko disanje, to jest hiperventilaciju. Ali taj trenutak predstavlja težak stres za svakog astmatičara i on biva preplavljen panikom u pokušajima da "dođe do vazduha", odnosno čini sebi još goru nepriliku. U teškim slučajevima neki za trenutak gube svest, a to je još jedan sigurnosni nesvesni postupak organizma protiv narušavanja one, ranije pomenute ravnoteže kiseonika i ugljen-dioksida. Izlaz je u plitkom disanju kroz nos, uz čvrsto zatvorena usta i to samo za nekoliko minuta!
Uopšte, disanje se može uporediti sa hranjenjem, a hiperventilacija sa preždiranjem. Dosad bi malo ko zamerio nekom što diše kao nasukani kit, ali svako će biti podozriv prema žderonjama koji su kadri da svakodnevno jedu za dva-tri odrasla čoveka. Najblaže rečeno takvi nesrećnici su izloženi podsmehu, ali svako ko ozbiljnije razmisli zna da tu nešto duboko nije u redu... Govorim ovo zato što hoću da skrenem pažnju čitalaca na već pomenutu kontrolnu pauzu. Vrednost optimalne pauze od 60 sekundi treba podeliti sa brojem sekundi vaše kontrolne pauze pre vežbe plitkog disanja. Tako dobijeni rezultat vam govori za koliko ljudi dišete u svojoj već uobičajenoj hiperventilaciji. Pošto sam ja, kao što sam gore već rekao, na početku imao samo osam sekundi, znači da sam disao za nešto više od sedam ljudi! Prokontrolišete i vi svoje sadašnje stanje, pa razmislite o ovome što vam govorim.
Comment