Tweet
Vakcina - novi genocid
Masovne vakcine za odrasle
……….
Osnovna namena vakcina je da se oslabi imuni sistem deteta tako da čovek celog života bude slab i podložan uticajima.
Neka deca dobro podnesu vakcine, neka slabije sa lakšim ili težim posledicama, a neka umiru od njih.
Vakcine su dizajnirane tako da ne sadrži svako pakovanje jedne vakcine iste opasne materije. Pakovanja istih vakcina su različita. One deluju kao Ruski rulet: ne ubija svaka. Tek po neka. Često sa odloženim dejstvom. One namenjene Africi i drugim zemljama trećeg sveta imaju ‘jače’ pakovanje. Druge su slabije i ređe. Pri tome se skreće pažnja sa glavne opasnosti, a to nisu samo živi i umrtvljeni virusi najtežih bolesti, nego i pomoćne hemikalije koje ih održavaju a koje su pune najtežih otrova (živa, aluminjum, formaldehid, formalin, konzervansi, antifriz…). O njima se ne govori. Kada se ubrizgaju u telo oni se razdvajaju od virusa i deluju sami za sebe.
Ako tvrdite da ste vi ili vaše dete vakcinisani a i dalje ste ‘zdravi’, to samo pokazuje da niste ni svesni da vam je imunitet oštećen. Zato imate povremene nazebe, temperature, manje ili veće, povremene ili stalne bolesti. Za sve to lekari su vas ubedili da je to normalno. Ali normalno je uvek biti zdrav sa zdravim imunitetom.
Vakcine nisu dizajnirane da pobiju sve ljude, već da ih oslabe i učine zavisnim, da nenormalno (slab imunitet i stalne bolesti) prihvate za normalno. To je sve učinjeno zato da ne budu otkrivene kao uzrok bolesti i smrti, i da ostane dovoljno potrošača i radne snage.
Oni koji ih proizvode smatraju da nas ima previše na ovoj planeti, da je jedna do dve milijarde dovoljno. Dok to ne postignu mogu malo i da zarade. A i sasvim zdravi ljudi su teški za kontrolu.
Ono što je najstrašnije nije to da vakcine uopšte ne deluju i da su štetne, nego to da one upravo izazivaju bolesti koje bi trebalo da spreče, ili druge teške poremećaje zdravlja kroz oslabljeni imunitet, a ljudima se i danas prikazuju kao lekovite i neophodne. Nameću se zakonom jer su ljudi odavno primetili da su štetne i izbegavali su vakcinisanje, lažiraju se statistike o dejstvima vakcina.
Apsolutno svuda gde su se javljale epidemije (difterije, velikih boginja, poliomijelitisa, velikog kašlja, rubeole…) deca i ljudi su masovno umirali ili ostajali invalidi upravo od vakcina ‘protiv’ tih bolesti. Vakcine su izazivale epidemije – kojih pre vakcinacija nije ni bilo.
Epidemije se, naravno, javljaju ali i brzo nestaju. Ljudski rod odavno bi izumro da su tako opasne i uporne. Ali priroda ne ide protiv sebe. Ona se svuda zasniva na principu održavanja života. Strah od epidemija katastrofalnih razmera se namerno proizvodi sa epidemijama koje su namerno izazvane iz raznih razloga, kao Velika kuga u srednjem veku i Španski grip za vreme I sv. rata, Ptičiji grip i HIV/AIDS, A(H1N1) ’svinjski grip’ danas i dr.
Države koje nisu uvodile vakcinaciju ne bi ni imale epidemije, dok bi druge, ponekad i susedne, sa uvođenjem vakcinacije dobile i epidemije (kao slučaj Nemačke i Francuske u vezi difterije sredinom XX veka). Svako može to da vidi – ako želi. Radi se o masovnim pojavama.
Cela stvarnost u vezi vakcina je okrenuta naopako, a prikazuje se kao ispravna.
Opasniji od vakcina su ljudi koji ovo ne vide.
“Besmisleno je smatrati da rnožete da ubrizgate gnoj … u malo dete i da na bilo koji načln poboljšate njegovo zdravlje … Imunizacija kao takva ne postoji, ali je mi prodajemo pod imenom ‘imunizacija’… Kada bismo na bilo koji način mogli da poboljšamo prirodnu otpornost na bolesti veštačkim načinima, ja bih to pozdravio – ali to je neizvodljivo. Telo ima sopstvene metode odbrane. Oni zavise od vitalnosti tela u to vreme. Ako je ono dovoljno vitalno, odupreće se infekciji; ako nije dovoljno vitalno onda neće i vi ne rnožete da promenite vitalnost tela na bolje unošenjern bilo kakvog otrova u njega.”
William Howard Hay, M.D., naveo ga Usher Burdick u Predstavničkom domu, 1937; odštempano u Congressional Record, December 21, 1937.
Imuni sistem se razvija i usavršava vremenom.
Ali na samom početku života i razvoja, iako je dete sasvim zdravo, daje mu se koktel od najtežih virusa i otrova samo na osnovu pretpostavke da će time razviti otpornost u budućnosti.
Imuni sistem se teško može izboriti sa tom novom, nepoznatom i neprirodnom opasnošču, unetom na neočekivan i neprirodan način, probijanjem kroz kožu.
U imuni sistem spada ceo probavni sistem i jetra, tu organizam prepoznaje opasnost da bi imunizacija mogla odgovarajuće delovati, a to je sve ovde zaobiđeno.
Na početku života imuni sistem je dovoljno jak da najčešće preživi.
Ali takvim šokom poremeti svoj razvoj i učenje od prirodnih opasnosti.
Teško je doći do pravih statistika o delovanju vakcina jer oni koji ih prave i zvanično objavljuju i priznaju kao validne su isti oni koji prodaju vakcine, i zato ih teško lažiranju a prave podatke kriju.
Lažiraju ih tako što prikažu opadanje neke epidemije kao rezultat vakcinacije, a epidemija je počela da opada već pre vakcinacije; epidemije koje uzrokuje sama vakcinacija ne prikazuju, ili ih iskoriste za pokretanje nove vakcinacije.
Dodatna teškoća je to što posledice vakcinacije nisu identične i ne mogu se lako ustanoviti, teško je ustanoviti uzročnu vezu između vakcina i bolesti koje one izazivaju, često jedna vakcina izazove različite reakcije koje nemaju veze sa bolešću protiv koje su date: alergije, autizam, hiperaktivnost, astma, visoka temperatura, fras, mentalna zaostalost, lako obolevanje od drugih bolesti kasnije u životu, gojaznost itd.
Zato što one generalno napadaju i slabe imuni sistem to se različito i odražava.
Osim toga, postavljen je rok od određenog broja dana za vreme koga se priznaje da je reakcija potekla od vakcine. Ako se detetu poremeti zdravlje posle tog roka, onda se ne smatra da je to od vakcine. A rokovi su svakako kratki (nekoliko dana) i proizvoljno doneti. Zato i te statistike koje pokazuju loše reakcije na vakcine zasnivaju se samo na tim rokovima i posledicama koje samo oni priznaju da su posledice vakcina. Ono što ne priznaju svakako je mnogo veće nego što se prikazuje.
Zato vakcinacija nema nikakvu drugu logiku nego izlaganje nasilnoj i neprirodnoj opasnosti da bi se poremetio i oslabio imuni sitem.
……….
Osnovna namena vakcina je da se oslabi imuni sistem deteta tako da čovek celog života bude slab i podložan uticajima.
Neka deca dobro podnesu vakcine, neka slabije sa lakšim ili težim posledicama, a neka umiru od njih.
Vakcine su dizajnirane tako da ne sadrži svako pakovanje jedne vakcine iste opasne materije. Pakovanja istih vakcina su različita. One deluju kao Ruski rulet: ne ubija svaka. Tek po neka. Često sa odloženim dejstvom. One namenjene Africi i drugim zemljama trećeg sveta imaju ‘jače’ pakovanje. Druge su slabije i ređe. Pri tome se skreće pažnja sa glavne opasnosti, a to nisu samo živi i umrtvljeni virusi najtežih bolesti, nego i pomoćne hemikalije koje ih održavaju a koje su pune najtežih otrova (živa, aluminjum, formaldehid, formalin, konzervansi, antifriz…). O njima se ne govori. Kada se ubrizgaju u telo oni se razdvajaju od virusa i deluju sami za sebe.
Ako tvrdite da ste vi ili vaše dete vakcinisani a i dalje ste ‘zdravi’, to samo pokazuje da niste ni svesni da vam je imunitet oštećen. Zato imate povremene nazebe, temperature, manje ili veće, povremene ili stalne bolesti. Za sve to lekari su vas ubedili da je to normalno. Ali normalno je uvek biti zdrav sa zdravim imunitetom.
Vakcine nisu dizajnirane da pobiju sve ljude, već da ih oslabe i učine zavisnim, da nenormalno (slab imunitet i stalne bolesti) prihvate za normalno. To je sve učinjeno zato da ne budu otkrivene kao uzrok bolesti i smrti, i da ostane dovoljno potrošača i radne snage.
Oni koji ih proizvode smatraju da nas ima previše na ovoj planeti, da je jedna do dve milijarde dovoljno. Dok to ne postignu mogu malo i da zarade. A i sasvim zdravi ljudi su teški za kontrolu.
Ono što je najstrašnije nije to da vakcine uopšte ne deluju i da su štetne, nego to da one upravo izazivaju bolesti koje bi trebalo da spreče, ili druge teške poremećaje zdravlja kroz oslabljeni imunitet, a ljudima se i danas prikazuju kao lekovite i neophodne. Nameću se zakonom jer su ljudi odavno primetili da su štetne i izbegavali su vakcinisanje, lažiraju se statistike o dejstvima vakcina.
Apsolutno svuda gde su se javljale epidemije (difterije, velikih boginja, poliomijelitisa, velikog kašlja, rubeole…) deca i ljudi su masovno umirali ili ostajali invalidi upravo od vakcina ‘protiv’ tih bolesti. Vakcine su izazivale epidemije – kojih pre vakcinacija nije ni bilo.
Epidemije se, naravno, javljaju ali i brzo nestaju. Ljudski rod odavno bi izumro da su tako opasne i uporne. Ali priroda ne ide protiv sebe. Ona se svuda zasniva na principu održavanja života. Strah od epidemija katastrofalnih razmera se namerno proizvodi sa epidemijama koje su namerno izazvane iz raznih razloga, kao Velika kuga u srednjem veku i Španski grip za vreme I sv. rata, Ptičiji grip i HIV/AIDS, A(H1N1) ’svinjski grip’ danas i dr.
Države koje nisu uvodile vakcinaciju ne bi ni imale epidemije, dok bi druge, ponekad i susedne, sa uvođenjem vakcinacije dobile i epidemije (kao slučaj Nemačke i Francuske u vezi difterije sredinom XX veka). Svako može to da vidi – ako želi. Radi se o masovnim pojavama.
Cela stvarnost u vezi vakcina je okrenuta naopako, a prikazuje se kao ispravna.
Opasniji od vakcina su ljudi koji ovo ne vide.
“Besmisleno je smatrati da rnožete da ubrizgate gnoj … u malo dete i da na bilo koji načln poboljšate njegovo zdravlje … Imunizacija kao takva ne postoji, ali je mi prodajemo pod imenom ‘imunizacija’… Kada bismo na bilo koji način mogli da poboljšamo prirodnu otpornost na bolesti veštačkim načinima, ja bih to pozdravio – ali to je neizvodljivo. Telo ima sopstvene metode odbrane. Oni zavise od vitalnosti tela u to vreme. Ako je ono dovoljno vitalno, odupreće se infekciji; ako nije dovoljno vitalno onda neće i vi ne rnožete da promenite vitalnost tela na bolje unošenjern bilo kakvog otrova u njega.”
William Howard Hay, M.D., naveo ga Usher Burdick u Predstavničkom domu, 1937; odštempano u Congressional Record, December 21, 1937.
Imuni sistem se razvija i usavršava vremenom.
Ali na samom početku života i razvoja, iako je dete sasvim zdravo, daje mu se koktel od najtežih virusa i otrova samo na osnovu pretpostavke da će time razviti otpornost u budućnosti.
Imuni sistem se teško može izboriti sa tom novom, nepoznatom i neprirodnom opasnošču, unetom na neočekivan i neprirodan način, probijanjem kroz kožu.
U imuni sistem spada ceo probavni sistem i jetra, tu organizam prepoznaje opasnost da bi imunizacija mogla odgovarajuće delovati, a to je sve ovde zaobiđeno.
Na početku života imuni sistem je dovoljno jak da najčešće preživi.
Ali takvim šokom poremeti svoj razvoj i učenje od prirodnih opasnosti.
Teško je doći do pravih statistika o delovanju vakcina jer oni koji ih prave i zvanično objavljuju i priznaju kao validne su isti oni koji prodaju vakcine, i zato ih teško lažiranju a prave podatke kriju.
Lažiraju ih tako što prikažu opadanje neke epidemije kao rezultat vakcinacije, a epidemija je počela da opada već pre vakcinacije; epidemije koje uzrokuje sama vakcinacija ne prikazuju, ili ih iskoriste za pokretanje nove vakcinacije.
Dodatna teškoća je to što posledice vakcinacije nisu identične i ne mogu se lako ustanoviti, teško je ustanoviti uzročnu vezu između vakcina i bolesti koje one izazivaju, često jedna vakcina izazove različite reakcije koje nemaju veze sa bolešću protiv koje su date: alergije, autizam, hiperaktivnost, astma, visoka temperatura, fras, mentalna zaostalost, lako obolevanje od drugih bolesti kasnije u životu, gojaznost itd.
Zato što one generalno napadaju i slabe imuni sistem to se različito i odražava.
Osim toga, postavljen je rok od određenog broja dana za vreme koga se priznaje da je reakcija potekla od vakcine. Ako se detetu poremeti zdravlje posle tog roka, onda se ne smatra da je to od vakcine. A rokovi su svakako kratki (nekoliko dana) i proizvoljno doneti. Zato i te statistike koje pokazuju loše reakcije na vakcine zasnivaju se samo na tim rokovima i posledicama koje samo oni priznaju da su posledice vakcina. Ono što ne priznaju svakako je mnogo veće nego što se prikazuje.
Zato vakcinacija nema nikakvu drugu logiku nego izlaganje nasilnoj i neprirodnoj opasnosti da bi se poremetio i oslabio imuni sitem.
ali tad se nije ni vodila ovolika kampanja protiv vakcina,mislim da je roditelj taj koji treba da odluči da li vakcinisati dijete ili ne? Odluka je teška jer uvijek postoji ono šta kad se razboli od neke ne daj bože bolesti da li bi se pitali jesmo li krivi? Ma ne znam,sve je to bezveze...razboljeti se teško može se i sa vakcinama i bez njih..
Obavezno pogledati:
Comment